Kao što sam već spomenula, na samom početku veze skloni smo "staviti" tzv. ružičaste naočale. Sindrom "ružičastih naočala" je bitan faktor na početku veze i zapravo nije dobro bježati od njega.

Pogledom kroz ružičaste naočale uočavamo samo one dobre stvari na partneru. Pronalazimo sve njegove vrline, pa čak i one koje su možda duboko skrivene ispod, možda naoko, grube vanjštine.

Uočavamo zajedničke točke i razvijamo svoju vezu na temelju toga. Nakon određenog vremena, ružičaste naočale nestaju i napokon uočavamo i mane na partneru. Ali ako je on/ona prava osoba za nas, te mane više neće biti toliko bitne u odnosu na brojne vrline koje smo već zavoljeli i mi ćemo ih mnogo lakše prihvatiti.

Bez sindroma ružičastih naočala, naš potencijalni partner bio bi samo obična osoba sa manama i vrlinama, ali prvenstveno bismo uočavali mane (jer smo samo ljudi) , pa vrline ne bi imale priliku doći do izražaja.

Sindrom ružičastih naočala nazivamo i stanjem zaljubljenosti. I mada neki bježe od zaljubljenosti, pokušavajući ući u vezu bistre glave i sa razumom, na kraju se ipak popiknu i zaljube. Ili u vezu niti ne uđu.

Zato, nosite svoje ružičaste naočale, uživajte u zaljubljenosti, a ako je osoba prava, kad skinete ružičaste naočale, zaljubljenost će se pretvoriti u LJUBAV.